Древни токарски строј је користио руке или педале за ротирање радног комада кроз ужад и држање резног алата за резање.
1797. године британски механички проналазач Мозлеи створио је модеран токарски строј који користи вијак за погон ступа алата.
1800. мењач је коришћен за промену брзине увлачења и корака обрађеног конца.
Године 1817. други Енглез, Робертс, користио је четворостепени ременица и механизам за задње точкове да промени брзину вретена.
Да би побољшао степен механизације и аутоматизације, 1845. године, Фитцх у Сједињеним Државама изумио је токарски токар.
Године 1848. у Сједињеним Државама се поново појавио токарски строј са задњим точком. 1873. године, Спенцер из Сједињених Држава направио је једноосовински аутоматски токарски строј, а ускоро је направио и троосни токарски строј.
